Molitva Azteka

“Oslobađam svoje roditelje osjećaja da su me iznevjerili. Oslobađam svoju djecu
potrebe da me učine ponosnom. Neka vlastiti put ispisuju slušajući svoje srce koje
im neprestano šapuće na uho.

Oslobađam svog partnera obaveze da me učini kompletnom osobom. Ništa mi ne
nedostaje; stalno učim zajedno sa svim drugim bićima.

Zahvaljujem se svojim precima koji su se sjedinili kako bih ja danas udisala život.
Oslobađam ih grešaka iz prošlosti i želja koje nisu ispunili, svjesna da su učinili
najbolje što su mogli da razriješe svoje poteškoće u skladu sa sviješću i shvaćanjima
koja su tada imali. Poštujem ih, volim i vidim njihovu nevinost.

Ogoljavam se pred njihovim očima, te tako oni znaju da ne skrivam i ne dugujem
ništa osim odanosti samoj sebi i vlastitom postojanju. Prateći mudrost srca, svjesna
sam da ostvarujem svoj životni cilj, slobodna od vidljivih i nevidljivih vezanosti koje
mogu da ugroze moj Mir i Sreću, koji su moja jedina obaveza.

Odričem se uloge spasiteljice, one koja ujedinjuje ili ispunjava očekivanja drugih
ljudi. Učim kroz, i isključivo kroz LJUBAV. Blagoslivljam svoju suštinu, svoje načine
da se izrazim, iako me možda netko ne razumije.

Slušam samu sebe, zato što sam jedina koja je živjela i iskusila povijest svog života,
zato što poznajem sebe, znam tko sam, što osjećam, što činim i zašto to činim.
Poštujem i uvažavam sebe.

Poštujem Božansko u sebi kao i u tebi. Slobodni smo. ”

Ovaj drevni blagoslov nastao je na Navatl jeziku, kojim se počevši od VII vijeka
govorilo na teritoriju centralnog Meksika. Blagoslov govori o oproštaju, nježnosti,
razvezivanju i oslobađanju.

Prihvatam sve delove sebe

Najveći deo isceljivanja i sastavljanja sebe u celinu jeste prihvatanje svih mojih delova. Prihvatam situacije u kojima sam postupila dobro, i one u kojima to nije bilo baš tako, prihvatam vreme u kom sam volela, vreme u kom sam bila budalasta ili šašava, kao i ono kad sam bila bistra i pametna, vreme u kom sam imala magareće uši i trenutke u kojima sam bila pobednik. Sve su to delovi mene. Većina mojih problema proizilazi iz odbacivanja tih delova – iz toga što ne volim sebe u potpunosti i bezuslovno. Ne osvrćem se na svoj život sa stidom. Na prošlost gledam kao na deo bogatstva i ispunjenosti života. Bez tog bogatstva i ispunjenosti ne bih danas bila ovde. Kad prihvatim sve delove sebe, postajem celovita i isceljena.

Lujza Hej – Unutrašnja mudrost

Ravnodušnost krije strah

Šta je, dakle, izvor naše ravnodušnosti? Uglavnom je to strah – strah od bola, strah od gubitka, strah od prejakih osećanja. Na primer, kada kažemo “Baš me briga”, često u stvari mislimo sledeće: “Ne znam kako da mi bude stalo, a da pri tom ne budem povređen”, ili “Želela bih da me nije briga “, ili “Bojim se da osećam, jer znam da ću se tako naći na većim iskušenjima nego ako ne osećam” ili “Toliko mi je stalo do toga da sam zato besna na sebe”. Ravnodušnost se tako pretvara u oklop koji smo sami izabrali u nadi da ćemo izbeći bol zbog neuzvraćene ljubavi, zbog neispunjenja nekog cilja koji smo sebi postavili, ili primoranosti da se suočimo s kritikama i neodobravanjem drugih osobina.

Ali, ne dozvolite sebi da vas zavara sopstvena ravnodušnost. Nikada, ali nikada nećete iz nje izvući snagu. Ravnodušnost vas nikada neće zaštititi. Umesto toga, ona stvara zid otupelosti i ponosa između vas i onoga za čim žudite – prisnosti, strasti i ispunjenja vaših ciljeva i snova. Na kraju, ravnodušnost vam oduzima najveću snagu, najbolju zaštitu i najveći vaš blagoslov – ogromnu ljubav i strast koje žive u vašem srcu.

Potrebna je velika hrabrost i poniznost da bismo se suočili sa svojom indiferentnošću. Zapitajte se:

“Da li u mom životu postoji neka oblast u kojoj iza ravnodušnosti skrivam svoj strah i bol?”

“Kako mi je uspelo da potpuno otupim prema ljudima ili osećanjima do kojih mi je zaista stalo?”

“Koje su to stvari u mom životu o kojima bi trebalo više da se pobrinem?”

“Ćiju ljubav, prijateljstvo ili dobrotu uzimam zdravo za gotovo i primam s ravnodušnošću?”

Sam ovaj čin podbadanja vaše ravnodušnosti iskrenošću, odmah će probuditi vaša nežna osećanja i vašu strast, i početi da razara zidove oko vrela ljubavi koje se nalazi u vašem srcu.

 

Barbara de Anđelist – Strast

Poštenje – N. Hil

Ako poštenje neke osobe ima „cenu“, onda je ta osoba nepoštena.

Poštenje se ne izražava u stepenima. Ono može biti samo apsolutno. Ili ste pošteni ili niste. Poštenje nema cenu; ono je samo po sebi nagrada. Ono takodje predstavlja i najdelotvorniju formu ljudskog ponašanja. Pošteni ljudi nikada ne brinu o tome koju su laž kome rekli i ne plaše se da će biti uhvaćeni u laži. Stoga su slobodni da svu svoju energiju usmere na produktivne aktivnosti.

Stvorite naviku poštenog pristupa svemu što radite. Ako ne možete reći istinu, nemojte reći ništa. Zapamtite, male laži se nevino začinju, ali vrlo brzo poprimaju velike razmere. Mala laž zahteva veću kako bi se prikrila, i vrlo brzo se javlja potreba za još većim lažima. Nemojte izgovoriti prvu laž i nemojte uzeti ništa što nije vaše, pa nikada nećete morati da brinete o tome.

Čista radost

Ako razmišljate o iskustvu radosti – rođenju deteta, posmatranju divnog zalaska sunca ili alpskog jezera u svitanje – i potom prenesete svoje osećaje preko tog fiksnog trenutka, stići ćete u novo stanje zvano «čista radost.» Ayur-veda nam kaže da je čista radost osnovni kvalitet života. Na sanskrtu taj se kvalitet zove ananda, što se obično prevodi kao «blaženstvo».

S popularnošću istočnjačkih tehnika na Zapadu, Ijudi su početi upotrebljavati reč blaženstvo da bi izrazili mnoge pozitivne emocije. No blaženstvo je previše apstraktno da bi se doživelo samo po sebi. Po analogiji, kako doživljavate to da ste inteligentni? Poput inteligencije, blaženstvo je krajni produkt. U svom čistom obliku počiva u kvantno-mehaničkom telu, a izvire na površinu samo pod pravim uslovima. Ne možete videti ili dodirnuti hiljade procesa u mozgu i telu koji se moraju koordinisati da bi se stvorilo blaženstvo, ali postoji određeni osećaj ­- čista radost – koja se može osetiti i koja dokazuje da blaženstvo postoji.

Prema ajurvedskim mudracima, sve naše radosti potiču iz čiste radosti. Ona je jasno svetlo koje ne vidimo direktno već samo kao odraz u manjim radostima. Ta manja svetla ne mogu postojati bez većeg. Čak i u društvima Zapada, gde se novac, fizička lepota i uspeh izjednačavaju sa srećom, svako ima neočekivane trenutke kada život izgleda apsolutno savršeno i pun radosti. Kad biste mogli živeti u stanju čiste radosti čitavo vreme, živeli biste, praktično, suštinu savršenog zdravlja.

Dipak Čopra “Savršeno zdravlje“

Neskriveno

Jedan učitelj je imao stotine učenika. Svi su se molili u određeno vreme – izuzev jednoga, koji je provodio život u pijanstvu. Kada mu je kucnuo samrtni čas, učitelj je pozvao pijanog učenika i preneo mu tajna znanja. Ostali se pobuniše.

– Sramota jedna! – rekoše. – Znači, žrtvovali smo se za pogrešnog učitelja, koje ne ume da vidi naše vrline.

A Učitelj reče:

– Morao sam da prenesem te tajne nekome koga dobro poznajem. Oni koji izgledaju puni vrlina, obično prikrivaju taštinu, oholost, netrpeljivost. Zato sam izabrao jedinog učenika kod koga sam mogao da uočim manu: pijanstvo.

 

Paulo Koeljo

Ka ljubavi…

Prvi korak ka ljubavi sastoji se, dakle, u viđenju te osobe ili bilo čega, onakvih kakvi stvarno jesu. Ali to uključuje vrlo strogu disciplinu: da ućutkate svoje želje, predrasude, uspomene, projekcije, svoj tendenciozni na­čin gledanja. Reč je o tako strogoj disciplini da se većina ljudi i dušom i telom radije upušta u ropske akcije, jer nisu voljni da se podvrgnu iskušenju vatre ovog asketizma. Kada resite da služite nekome iako se niste potrudi­li da ga temeljno upoznate, da li izlazite u susret potre­bama te osobe ili svojim potrebama? Eto zašto je prvi uslov ljubavi da realno vidite drugoga.

Drugi uslov, i jednako važan, je da realno vidite sa­mi sebe – govorim o nemilosrdnom snopu svetlosti koji morate usmeriti na svoje motivacije, osećanja, potrebe, na svoje nepoštenje i egoizam, na svoju težnju da kontrolišete druge i manipulišete njima. Morate nazvati stvari njihovim pravim imenom, nezavisno od toga koli­ko takva otkrića i posledice mogu biti bolni.

Kada ste dostigli takvu spoznaju sebe i drugoga, otkrićete šta je ljubav. Jer, tek tada ćete imati budan duh i srce, pažljivost, kristalno jasnu percepciju i senzibilnost koje će u vama razviti sposobnost za precizan i prikladan odgovor na svaku situaciju, u svakom trenutku. Ponekad ćete osetiti neodoljiv poriv za akcijom, ponekad ćete ostati sputani i blokirani; ponekad ćete ignorisati druge, dok ćete im u drugoj prilici poklanjati pažnju koju oni traže; ponekad ćete biti ljubazni i popustljivi, ponekad tvrdi, beskompromisni, možda čak i nasilni. Ljubav, u suštini, rađajući se iz senzibilnosti, poprima različite i neočekivane oblike, i ne odgovara nijednom pojmu ili unapred fabrikovanim principima, već samo realnom i konkretnom trenutku.

Antoni de Melo

 

Volite sebe – Lujza Hej

Neke od ostalih osnovnih tačaka moje filozofije mogla bih da rezimiram na sledeći način:

• To je samo misao, a ona podleže promeni.

Verujem da u životu sve započinje mišlju. Ma o čemu da je reč, naša iskustva su samo spoljni odrazi unutrašnjih misli. Čak i mržnja prema samom sebi zapravo je samo mržnja prema nečemu što mislite o sebi. Na primer, ako vam se javi misao koja glasi „Ja sam loša osoba“, slediće je osećanje mržnje prema samom sebi. Da niste pomislili to što ste pomislili, i prateći osećaj bi izostao. Misli podležu promenama. Svesno odaberite novu misao, na primer, „Ja sam divna osoba“. Promenite misao, i osećaj se menja. Svaka misao koja nam se javi učestvuje u stvaranju naše budućnosti.

• Snaga uvek leži u sadašnjem trenutku.

Sve što imamo jeste sadašnji trenutak. Ono što odlučimo da pomislimo, poverujemo ili kažemo upravo sada, formira iskustva koja ćemo imati sutra, sledeće nedelje, meseca, godine, i tako dalje. Kada se usredsredimo na svoje misli i uverenja u sadašnjem trenutku, birajući ih isto tako brižno kao da biramo poklon za nekog izuzetnog prijatelja, dobijamo novu snagu koja nam omogućava da usmerenja u našem životu budu naš sopstveni izbor. Ako smo okrenuti ka prošlosti, ne preostaje nam mnogo energije koju bismo mogli da uložimo u sadašnji trenutak. Ako, pak, živimo u budućnosti, znači da smo se udaljili od stvarnosti. Jedini stvarni trenutak jeste ovaj sadašnji. Proces naše promene započinje upravo sada.

• Moramo da se otrgnemo od prošlosti i da svima oprostimo.

Mi sami jesmo oni koji pate ako neprestano žalimo za prošlošću. Mi sami dajemo događajima i ljudima iz svoje prošlosti moć nad nama, i te iste situacije i ljudi drže nas u mentalnom ropstvu. Oni nastavljaju da nas kontrolišu ako se tvrdoglavo držimo „neoprostivog“. Upravo je zato rad na praštanju toliko važan. Praštanje – oslobađanje onih koji su nas povredili – jeste zapravo oslobađanje našeg povređenog identiteta. Na taj način bivamo oslobođeni iz tog nepotrebnog kruga bola, ljutnje i protivoptuživanja koje nas drži zarobljenicima sopstvene patnje. Mi ne opraštamo ono što nam je učinjeno, već onima koji su to učinili – opraštamo im njihovu patnju, zbunjenost, neveštost, očajanje i njihovu ljudskost. Tek kada ispoljimo svoja osećanja i oslobodimo ih se, tek tada možemo dalje.

• Naš um je uvek u vezi sa Jedinstvenim Beskonačnim Umom.

Sa tim Jedinstvenim Umom, tom Univerzalnom Moći koja nas je stvorila, povezuje nas iskra svetlosti u nama samima, naše Više ‘Ja’, Moć koja je unutar nas. Um koji je u nama je isti onaj Um koji upravlja svime što je živo. Naša briga jeste da naučimo Zakone Života i da se prema njima vladamo. Univerzalna Moć voli sve što je stvorila, ali nam istovremeno daje i slobodu da sami odlučujemo. To je Moć koja služi dobru, i Ona upravlja našim životom u potpunosti ako joj dozvolimo. Nije to moć koja je osvetoljubiva i koja kažnjava. Ona je zakon uzroka i posledica; čista ljubav, sloboda, razumevanje i saosećanje. Čeka nas smirena i nasmejana dok mi učimo kako da se s Njom povežemo. Važno je da život preusmerimo prema svom Višem ‘Ja’, jer kroz Njega primamo ono što je dobro.

• Volite sebe.

Budite bezuslovni i velikodušni u ljubavi prema sebi. Hvalite sebe koliko god možete. Kada jednom shvatite da ste voljeni, ta će ljubav iz vas poteći u sve aspekte vašeg života, vraćajući vam se višestruko, opet i opet. Na taj način, ljubav koju gajite prema sebi doprineće izlečenju ove planete. Ozlojeđenost, strah, kriticizam i osećaj krivice prouzrokuju više problema od bilo čega drugog, ali mi možemo da promenimo obrasce  razmišljanja, oprostimo sebi i drugima i naučimo kako da volimo sebe, pretvarajući tako ova destruktivna osećanja u stvar prošlosti.

• Svako od nas odlučuje da se u određenom trenutku i prostoru inkarnira na ovoj planeti i nauči lekcije koje će ga predvoditi na njegovom putu duhovne evolucije.

Verujem da smo svi mi na beskrajnom putovanju kroz večnost. Izaberemo pol, boju, državu, a onda se osvrenemo oko sebe u potrazi za parom savršenih roditelja koji će biti ‘slika i prilika’ našeg obrasca. Svi događaji u našem životu i svi pojedinci sa kojima se susrećemo, nauče nas nečemu vrednom.

Volite svoj život i sebe… kao i ja!

– Luiz L. Hej  –  1995, Južna Kalifornija

Otisak stopala u pesku

Neke od najdirljivijih priča koje su ljudima kroz istoriju privlačile pažnju na duži period  bile su priče o ljudima koji su otkrili do tada nepoznate talente u sebi nakon nekog gubitka ili velikog iskušenja.

Uzmite za primer Robinzona Krusoa. Pričamo o gubitku. Robinzon Kruso je izgubio sve, i još je i bačen na ostrvo na kome naizgled nije bilo ničega.

Svaka verzija ove priče ima isti tok. Prvo šok, bespomoćnost, frustracija, očaj. Ali onda se polako, korak po korak, javlja osećaj da niste bespomoćni, da imate mnogo više sredstava na raspolaganju nego što ste mislili, da možete da stvorite mnogo lepši svet za sebe nego što ste ikada zamišljali. Izgubili ste sve i otkrili da ste vi nešto mnogo više od onog što ste mislili. Priča o padanju na zadnjicu i pronalaženju dijamanta! Robinzon Kruso nije na svom ostrvu pronašao zlato, ali je pronašao zlato u samom sebi, sasvim novu predstavu o tome za šta je sve sposoban.

Svaka priča, istinita ili izmišljena, o nekome ko prolazi kroz veliko iskušenje, ima ovaj element otkrivanja blaga u samome sebi kojeg ima mnogo više nego što ste zamišljali.

Jedna od najinspirativnijih ovakvih priča je ona o Helen Keler. Bila je i gluva i slepa u vreme kada ljudi nisu imali puno razumevanja za osobe sa ovakvim nedostacima. Da, i ona sama je bila u izvesnom smislu brodolomnik koji je živeo na ostrvu tame i tišine. Ali suočavanje sa ovim izazovom – a imala je odličnu pomoć, nekoga poput Robinzonovog Petka – pomoglo joj je da otkrije talente koji možda nikada ne bi izašli na svetlost dana da nije morala da se bori.

Interesantno je koliko smo gladni priča kao što je ova. Naša glad potiče od činjenice da ne želimo da se osećamo kao gubitnici. Kada ljudi traže razlog zašto im se nešto loše desilo, neki zaključuju da je to zato što su gubitnici. Ljudi koji se ozbiljno razbole, ljudi koji izgube u nesreći svoje voljene, bilo ko kojeg dodirne nesreća, osumnjičen je da možda razmišlja o sebi kao o gubitniku. Čula sam ljude kako govore, »To je kao da je Bog na moja leđa stavio nevidljivu metu u koju puca nesreća.«

Korišćenje etikete »Gubitnik« ima izvesnog psihološkog smisla. Kada vidimo da se nekome dešava nešto loše, teško je pomisliti da živimo u univerzumu u kojem sa takve ružne stvari dešavaju bez ikakvog razloga. To je nepodnošljiva misao. Pa onda krivimo žrtvu, a ako smo mi žrtva, onda krivimo sami sebe. Kancer? »Pogrešno sam živeo.« Ne možete da nađete partnera? »Mora da činim nešto zbog čega zaslužujem da budem sam.« Izgubite posao? »Lenj sam i glup.«

I zašto tražiti pojedinačne razloge kada možete jednostavno reći gubitnik?

…..

Etiketa gubitnika je duboko destruktivna. Zahvaljujući njoj ljudi prestaju da se bore i dozvoljavaju svom svetu da se smanji. Ovo je upravo suprotan smer od onog u kojem bi trebalo da se kreću.

Osoba može da preokrene ovaj proces sagledavanjem činjenice da je svaki gubitak ujedno i nova mogućnost. Ovo je činjenica. A ta činjenica vrlo često leži u otkrivanju skrivenih talenata.

 

Marta Kiršenbaum –  “Sve se dešava sa razlogom“

Napoleon Hil

Vaša reputacija je ono što drugi misle o vama; vaš karakter je ono što stvarno jeste.

Prirodno je da želite da vaš karakter i reputacija budu istovetni, ali usredsredite se na vaš karakter. Druge je moguče zavarati izvesno vreme, ali ne predugo. Najsigurniji način da obezbedite da vaš karakter i vaša reputacija budu istovetni je da živite tako da neprijatnost ne biste osetili ni kada bi se bilo šta od onoga što činite pojavilo na naslovnim stranicama sutrašnjih denvnih novina. Dobar karakter podrazumeva etičnost, čak i kada se drugi tako ne ponašaju. Dobar karakter izgradićete ispravnim ponašanjem.